Trenutak i dobijes matoru picku

Trenutak paznje i dobijes matoru picku

…trenutak u kome nervozno očekuješ da mu se prsti konačno popnu do ruba gaćica, da mu usne slede isti taj trag u kome se krv nakratko povukla dublje ispod kože, dok ti histerično mantraš da ukus gorčine koji se tako decenijama posvećeno ulupavala u sebe, možda baš i nije strukturni deo tvog bića… Trenutak za slatku matorku picku, to je taj trenutak za sve, tren za dobar nezaboravni sex.

matora picka, gole pičke, matorke

Ukus koji si pokušala da zataškaš medom, ulepivši prste,pičku, dvoje gaćica, tri pločice u kupatilu (kada si zamalo pala izgubivši ravnotežu) i zapravo temeljno ulepila misao o gorčini, iako je sve nekako trebalo da ispadne drugačije. I bez ponovnog ribanja kupatila.

Trenutak koji se razvlači, med vs gorčina ,jedna titanska borba na uskom prostoru između tvojih butina, sada već osećaš njegov dah na usminama… Taj trenutak… grča, iščekivanja, trenutak koji će te ili survati konačno preko granice, ili ostaviti u limbu. Trenutak u kojem prestaješ da dišeš, histerična mantra sa početka teksta već dobija svoj oblik u caps lock, boldovano, i beskonačna je traka…

Jer, od trenutka u kome će njegov jezik skliznuti niz sluzokožu tvoje pičke, zavisi i trenutak u kome ćeš ti skliznuti niz njegov stomak i kurac (možda je ipak trebalo cimet?! Bar ne bi morala ponovo ribati kupatilo, ali odbacuješ tu jeretičku misao, nepozvano iskrslu) i konačno,od tog trenutka zavisi da li ćete biti oslobođeni kurtoazije izgovaranja „Paaa, eto…aha“, i sa mirom isposnika ,bez reči, uživati u cigareti posle.

Trenutak potom…u kome želiš da njegov jezik ostane slepljen sa tvojom pičkom, gubeći iz vida gde počinje jedno,a završava drugo… kada sluzokožom osećaš i strukturu kostiju njegove lobanje koja narasta u gotsku arhitekturu (gde računaš sa njenim monumentalnim trajanjem, a daleko manje sa njenom monumentalnom masom, je li…). Trenutak potom u kome, nakon svih retoričkih obrta, digresija i nesuvslih sličica sećanja konačno se pozdraviš sa svojim Ja, i najsrdačnije ga pošalješ u fade out…

I onaj trenutak u kojem se survavaš preko granice, oslobođena limba na neodređeno vreme ( kao da ga više nikada neće ni biti), koža ti se razliva u sferu u čijem centru je tvoja pička i njegov jezik, i sve što jesi, slilo se tu, pulsiralo je tu, konačno na okupu i van svake sumnje. MAtoru picku nisu..

„Eh, sad… a šta je istina?“ pitao je Miloš.

„Čaša meda ište čašu žuči… Ali to je već Njegoš napisao, pa ono…“ slegnula je ramenima Matora Riba.

„ Ne bre, stvrano…?“ insisitirao je Miloš, drug peder, koji je smatrao da je politički ispravno držati da je ipak klitoris, a ne kurac, centar svemira.

„Stvarno?! Pojma nemam šta je stvarno…“ uzvratila je Matora Riba.

Ostavi komentar!